Отворено писмо ректора Државног универзитета у Новом Пазару проф. др Зане Долићанин упућено државним органима Републике Србије

Државни универзитет у Новом Пазару у блокади је већ 13 дана, прекинут је  јануарски испитни рок, а наставном и ненаставном особљу насилно је суспендовано једно од основних уставних права: право на рад. Све се то десило само дан после пошто су руководство високошколске установе и Студентски парламент подржали све студентске захтеве и њихово залагање за правну и правичну државу.

Та подршка била је апсолутно јединствена и искрена, али се дан касније догодио насилни упад на Државни универзитет, када је, пошто су обијена врата, у просторије ове установе високог образовања ушло неколико десетина студената, а са њима и неки непознати академци са других универзитета, државних и приватних, овдашњих, али и из других градова Србије.

За блокаду је изабран нерадни дан, недеља, када на универзитету никога није било. После обећања управе да ће у понедељак сви моћи  без ометања да уђу у зграду и одрже планиране састанке и кратког оклевања окупљених,  уследило је обијање врата. Случај је пријављен полицији, полиција је о томе обавестила Основно јавно тужилаштво у Новом Пазару, чија је реакција изостала. Обавештени смо да је дежурни тужилац ОЈТ Мухедин Дедеић у Београду, на путу. Неки су, чак и у медијима то назвали „минималном применом силе“, или „алтернативним начином улаза“,(!!!) али је тотална блокада почела.

 Ту су и студенти из Београда, Ниша и Новог Сада. Под кровом Државног универзитета дане и ноћи проводе они који су индексе стекли на Интернационалном универзитету у Новом Пазару, или на овдашњем одељењу београдског Учитељског факултета. Код њих се све академске активности одвијају редовно, али они су дошли да помогну колегама, чије студирање блокирају.

И од тада почиње неограничена слобода за све који учествују, или желе да ојачају  блокаду, па су слика занимљивог друштвеног живота пуне  друштвене мреже. Баве се свим темама које воле млади, на универзитет ноћу улазе непозната лица и академски простор се користи и за делатности које Закон о високом образовању апсолутно не дозвољава. (На високошколској установи није дозвољено политичко, страначко или верско организовање и деловање, чл.43).

Истовремено, суспендована су права студената са друге стране те приче, а којих наспрам ове једне стотине има барем 30 пута више. Сви они који желе да наставе студије проглашавају се „режимским сендвичарима“, као и чланови Студентског парламента са којима су до јуче делили све: испитне рокове и бриге, велика такмичења, екскурзије…

У моди су сада пријатељи са мрежа, „наредбе одозго“,  бесконачне  научене мантре и живот у комуни. И све би било добро да се не изгуби година, много родитељског новца и разумевање њихових вршњака.

На универзитет нису могли да уђу ни наставници, ни сарадници, као ни административне службе. Такав случај је јединствен у Републици Србији. Уследили су притисци на наставно особље, путем друштвених мрежа и телефонских позива да подрже студентске захтеве.  И опет, највећи број оних који су се огласили  био је јасан, подржавали су захтеве студената и изразили јасан став да су против блокаде.

Тај одзив наставника и сарадника, какве год мотиве имао, искоришћен је да апсолутно сви на друштвеним мрежама буду представљени као подршка блокади.

Група административних радника више пута покушавала је да уђе у универзитетску зграду и обави хитне послове. Требало је да се исплате зараде, продуже уговори запослених, обаве важне активности, које налаже поступак акредитације НИО и студијских програма. Треба ли помињати реализацију научних пројеката, спровођење јавних набавки, финансијске обавезе универзитета, одбрану мастер радова, докторских дисертација…Због свега тога руководство је желело да отвори комуникацију, али су студенти у блакади били без икаквог одговора или„ненадлежни“. Због  тога, све административне службе су одлучиле: нема повратка на посао, док не буду сви могли да се врате.

Ширене су лажне приче о томе да студенти у блокади немају струју и грејање, подстицани су на окупљање грађани да их одбране од измишљених напада, стварала се паника и на крају је осванула „крвава шака“ која поручује „исплати плату“.

Средства из републичког буџета нису ни стигла на рачун установе, али  су студенти у блокади јуче одлучили да то могу да обаве само два радника: поименично, један из финансијске и један из кадровске службе, који је одскоро на тим пословима.

Студенти у блокади су овакве савете могли  да добију само од запослених из Синдиката „Независност“, који је од оснивања покушавао да преузме управљање установом. Блокаду је доживео као „ослобођење“ и у њој види прави пут за остварење сопствених циљева: који никада нису били синдикални, већ политички и врло лични. И да не буде дилеме, тај Синдикат више нема репрезентативност, али наставља са својим рушилачким деловањем. Предводи га Сенад Ганић, који је познат по свом антидржавном деловању.

И негде пред поноћ шефица финансијске службе морала је да детаљно опише шта све подразумева тај процес. Да „није до ње“, него да су неопходни извештаји свих служби, свих шефова студијских програма, пре него што обрачун почне, а да када га и заврши, може да га потпише само овлашћено лице. Тако налажу закони и правна држава, коју сам помињала на почетку текста, подржавајући младост Србије.

Велида Зимоњић, која руководи Канцеларијом за контролу квалитета, са негодовањем је оценила да ће због блокаде распореди испита и наставе морати да се раде изнова, да ће бити много више посла за службу, али да је то мали проблем у односу на штету, коју ће трпети студенти.

На Државном универзитету око 70 одсто академаца студира о трошку државе. Највећем броју је омогућено да се школује такорећи, на кућном прагу. Какву поруку шаље Нови Пазар својој држави? Да овде не важе њени закони и да је овде као што нигде у њој није? 

Државна својина је узурпирана и њоме управљају или се слободно служе млади људи који су дошли са  свих страна. Имају подршку од неких политичара, невладиних првака, али је главно питање где је њихов главни вођа, који је под плаштом борбе за право и правду, згазио права на хиљаде обичних људи у овој земљи ?

Упућујем поруку запосленима на ДУНП-у: зараде ће, пошто се сакупе сви подаци и обави комплетно предвиђена процедура бити исплаћене, уз помоћ административно-техничких капацитета друге високошколске установе у Србији.

И сасвим на крају: апелујем на све државне органе да објективно и строго примењујући законе, раде свој посао, а не селективно, како студенти у блакади траже. Каква се порука шаље младим људима? Да могу да запоседну зграде судова, тужилаштава, банака?

 Врата Државног универзитета, која су обијена, сада су под катанцима. Да ли је то слика неке нове правне државе?